(Tekst novinarke Žakline Milenković urađen na osnovu intervjua sa mr Tijanom Mirović, koji je objavljen u magazinu Stil 26.09.2011.)
Sheme kao najdublji nivo našeg mišljenja, direktno ili indirektno dovode do bolesti zavisnosti, depresivnih ili anksioznih poremećaja i usamljenosti.
Ključna filozofija shema terapije je da ukoliko nekome tokom detinjstva nisu zadovoljene bazične potrebe za ljubavlju, negom, pažnjom, zaštitom, vođstvom, osoba može da razvije sheme koje se tiču kako njegove slike o sebi (bezvredan sam, niko me ne može voleti, neuspešan sam i slično) tako i slike o svetu i o drugim ljudima (drugi će te povrediti, ne smeš da kažeš ne jer će te odbaciti).
Srž problema
Pošto su te sheme srž naše životne filozofije, one se teško menjaju. Tim pre i što osobe nesvesno često čine sve kako bi shemu održali. Tako, na primer, neko ko veruje da će ga drugi odbaciti ukoliko kaže šta želi i šta mu treba, često nalazi partnere i prijatelje koji to zaista i rade. Iako svesno žele nekoga ko će ih podržavati i uvažavati, nesvesno biraju partnere koji potvrđuju shemu (omalovažavaju ih, povređuju, varaju). Pošto nisu svesni obrasca, to se često ponavlja, zato postoji doživljaj zaglavljenosti u istom tipu problema i situacija – kaže Tijana Mirović, magistar psihologije, individualni i porodični psihoterapeut.
Na terapiji
Tokom terapije radi se na promeni shema kroz izmenu načina mišljenja. Klijent se uči da testira tačnost i funkcionalnost sheme i ponašanja koje je prati. Radi se i na promeni samog ponašanja tako što se klijent uči da reaguje na način koji je vođen njegovim ciljevima, a ne shemom. Važan deo terapije predstavlja i edukacija, odnosno rad na tome da klijent razume kako je shema nastala, koje emocije ona nosi i kako su ta rana iskustva (najčešće iskustva sa roditeljima) povezana sa sadašnjim problemima.
Cilj ovog vida terapije je da pomogne klijentima da se oslobode ranih maladaptivnih shema i da nauče da zadovolje svoje bazične potrebe kroz usvajanje funkcionalnijih načina mišljenja, ponašanja i prevladavanja teškoća.
Šta su maladaptivne sheme?
Rane maladaptivne sheme predstavljaju najdublji nivo mišljenja. One nisu jednostavna uverenja, već matrica sačinjena od sećanja, telesnih osećaja, emocija i misli u vezi sa doživljajem sebe i sopstvenog odnosa s drugima. Sheme nastaju tokom ranog razvoja, ali ostaju aktivne tokom celog života, pokazujući visoku otpornost na promene – kaže mr Tijana Mirović.
Preterano reagovanje
Sheme aktiviraju relevantni događaji u spoljašnjoj sredini, pa se one uglavnom prepoznaju po preteranom reagovanju u istom tipu situacija i doživljaju zaglavljenosti u istom tipu problema. Može se reći da postoji paralela između onoga što je osoba osećala kao dete i onoga što doživljava (kao odrasli) svaki put kada se shema aktivira.
Uzrok poremećaja
Istraživanja pokazuju da sheme direktno ili indirektno dovode do psihosomatskih poremećaja, bolesti zavisnosti i depresivnih ili anksioznih poremećaja. One vode ka usamljenosti ili odnosima koje karakterišu konflikti, zavisnost i drugi emocionalni problemi.
Kako nastaju sheme?
Čini se da su rane maladaptivne sheme rezultat negativnih iskustava s roditeljima, braćom i sestrama ili vršnjacima tokom prvih godina života. One uglavnom nisu rezultat izolovanih traumatskih događaja, već su posledice trajnijih loših iskustava koja kumulativno ojačavaju shemu. Ta loša iskustva ne moraju se ponavljati kasnije u životu, ali su dovoljno jaka da ostave traga na nivou sećanja, senzacija i telesnog pamćenja. Važno je, ipak, napomenuti da nisu sve sheme bazirane na traumi iz detinjstva ili na zanemarivanju. Naprotiv, osoba može razviti shemu i usled prezaštićivanja roditelja – kaže naša sagovornica.
Kakve sve sheme postoje?
Emocionalna deprivacija – Uverenje da niko nikada neće adekvatno zadovoljiti naše primarne emocionalne potrebe.
Napuštanje – Očekivanje da će se bliska emocionalna veza prekinuti.
Nepoverenje / Zloupotreba – Očekivanje da će nas drugi ljudi povrediti ili maltretirati.
Socijalna izolacija / Otuđenost – Uverenje da smo izolovani od ostatka sveta, različiti od drugih ljudi; osećaj da nigde ne pripadamo.
Defektnost – Uverenje da smo iznutra neadekvatni i oštećeni.
Neuspeh / Nekompetentnost – Uverenje da smo nesposobniji ili neuspešniji od drugih i da smo stoga osuđeni na neuspeh
Zavisnost – Uverenje da smo nesposobni da obavljamo svakodnevne dužnosti samostalno.
Vulnerabilnost na povredu – Preterano uverenje da se neka spoljašnja / unutrašnja katastrofa može dogoditi u bilo kom trenutku (npr. Finansijski krah, infarkt)
Umreženost / Simbioza – Preterana povezanost sa drugima, posebno sa roditeljima, usled uverenja da bar jedna od tih osoba ne bi preživela bez stalne podrške druge
Subjugacija / podređivanje – Uverenje da se mora povinovati kontroli od strane drugih kako bi se izbegle negativne posledice u vidu njihovog besa ili odbacivanja
Samo-žrtvovanje – Uverenje da se sopstvene potrebe moraju bitno žrtvovati kako bi se pomoglo drugima, (često je motivisano krivicom)
Emocionalna inhibiranost – Uverenje da se sopstvene emocije i impulsi moraju potisnuti
Nepopustljivi standardi – Uverenje da moramo zadovoljiti preterano visoke standarde čak i po cenu sopstvenog zdravlja, sreće i zadovoljstva
Pravo – Uverenje da imamo prava da činimo sve što želimo ne obazirući se na druge ljude, društvene norme i pravila.
Nedovoljna samokontrola – Nesposobnost da se toleriše bilo kakva frustracija i neprijatnost.